Општина Жагубица

Црква „Шупљаја“

која се налази у атару насеља Рибаре, на ушћу Осаничке реке у Млаву, у долини прелепе Рибарске клисуре, саграђена је 1874. године. Легенда говори да је првобитно на том месту кнегиња Милица подигла цркву брвнару.

Црква “Свете Тројице” 

Подигнута је у периоду од 1873. до 1875.године у центру варошице. Изведена је у духу романтичарског историцизма. У основи је једнобродна грађевина са олтарском и бочним апсидама и звоником.

Просторно је подељена на олтар, наос и припрату са галеријом, над којом је изведен звоник. На фасадама су у обради наглашени портали као и прозорски отвори у виду монофора и окулуса који су оивичени правилно поређаним комадима црвене опеке. Посебна пажња посвећена је обради западне фасаде.

Црква “Светог Великомученика Георгија”

Црква посвећена"Светом Великомученику Георгију" у селу Лазници. Црква се налази на узвишеном платоу села Лазнице, и у близини је сеоског гробља.
Храм је посвећен "Светом Великомученику Георгију", и саграђен је искључиво прилогом народа, овог села, и његовим житељима који су расејани свуда по свету.
Црква је већ 1939. године била завршена зидањем, од прилога народа. Цркву је 1955. године освештао епископ Хризостом.

Главни инвеститори изградње цркве у Близнаку су били привредници, трговци и једним делом држава Краљевина Југославија. Плац на коме је започета изградња храма су поклонили браћа Мишковић, Драгољуб и Јакша, као и Атнић Милисав и Милутин. Средства за градњу су скупљана пуне две године, и сама градња цркве је започета у пролеће 1937. године. Изградња цркве је трајала две године и завршена је 1939. године. Црква је посвећена "Апостолу и Евенђелисти Марку" који се слави 8. маја сваке године по новом календару. Постоји и сада "Црквена Повеља - Празнички Минеј" у коме стоји писани запис "Благословом његовог преосвештеника Епископа Браничевском др. Венијамина би започет рад на подизању ове Близначке цркве у години 1937.''

У финансијској изградњи цркве је учествовао и господин Мирко Урошевић, тадашњи посланик среза Хомољског. Треба напоменути да су као главни прилагачи били "Канцеларија Краљевског височанства Краља Петра ИИ Карађорђевића",док је Обрен Јовановић дао у новцу и даровао звоно за цркву, Благоје Јацић из Београда - власник рудника Ресава "Баре" дао је сав грађевински материјал, Банска управа у Нишу, Љуба Богдановић трговац из Жагубице, као и многи други. Црква је своје освећење доживела пред сам почетак рата 1940. године. Црква је зидана у "српско византијском" стилу градње. Црква има два кубета, са два већа крста. Кубе изнад улазних врати на западном делу је нешто више, и четвртастог правоугаоног је облика. Кров цркве је на две воде и покривен је новим црепом, док су куба покривена плехом. Кубе у задњем олтарском делу је из неколико нивоа и терасастог је облика. Оба кубета на себи имају и мање узане прозоре. У предњем је смештено и првобитно звоно. Првобитни иконостас је био од дасака и веома примитивне израде, служио је само ради одвајања олтарског дела од унутрашњости цркве. По казивању црквењака њега је урадио столар из села Близнак. Тај иконостас је у новије време уништен тако да се губи и траг мајстора. Садашњи нови иконостас је урадила мајсторска радионица из Београда и нешто је квалитетније израде са осликаним иконама на њему, рад је Петра Билића. Црква је споља са фасадом реновирана и санирана, као и унутрашњост која се сада осликава фреско сликањем од истих мајстора. Црква споља има на крову олуке. Дрвенарију на иконостасу је израдио мајстор Вездимир - Гиле из села Липовице. Црква има своје богослужбене књиге, као и остале потребне покретне ствари за обављање црквених делатности. Црква је пространа и добро осветљена светлошћу. Најновија спољна реновирања су рађена 2000/2001. године, док се сада 2002. године унутрашњост реновира. Цркву сада опслужује свештеник Братислав Павловић.

Манастир Благовештење

На капији Хомоља, на улазу у Горњачку клисуру, идући од Петровца на Млави налазе се остаци средњевековног манастира Благовештење, који је саградио деспот Стефан Лазаревић. Изнад манастира у стени, у подножју Вукана налази се испосница у којој је боравио Св. Григорије синаит „Млађи“, који је по налогу кнеза Лазара организовао градњу манастира Горњак.

Североисточно од цркве је Григоријева испосница са малом црквом посвећеном Светом Николи. После освајања комплетне српске територије од стране Турака 1459. године, манастир је доживео велика разарања. Тек након Пожаревачког мира 1718. године манастир је обновљен, али је убрзо доживео поновна разарања од стране Турака 1788. године, да би након више од 50 година, тачније 1845. Године поново био обновљен. Најтежуе разарање манастир Горњак је доживео за време Другог светског рата, када је од стране немачког окупатора спаљен. Тада су уништене многобројне драгоцености које су се у манастиру налазиле. Неке од њих су повеља кнеза Лазара, барјак цара Душана и друго. По ослобођењу Србије од окупатора манастир је обновњен и дозидан.

Данашњи манастир Горњак само делимично подсећа на стару манастирску цркву, осим што лежи на старим темељима. . Посебна вредност овог манастира је живописност унутрашњих страна зидова са ремек делима дуборезачке вештине и фреске из XVII и XVIII века, по којима је један од ретких у Србији. У склопу овог вредног културно- историјског споменика Хомоља налази се и савремено уређен конак за смештај гостију. Традиционално се сваке године, крајем јула месеца, у порти манастира Горњак одржава манифестације "Ноћ у Горњаку", у знак сећања на нашег познатог сликара и песника Ђуру Јакшића који је редовно посећивао манастир. Околину манастира представља живописна природа и благодети реке Млаве.