Општина Жагубица

Територија кроз историју Поуздани подаци о првим насељима у Хомољу – општини Жагубици не постоје. Први писани извори јављају се у XВ веку, али са подацима који не дају потпуну слику о насељима овог дела источне Србије.

Први сачувани катастарски попис Хомоља датира из 1467. године. У том попису Браничевског субашилука наведене су области: Лучица, Ждрело, Пек, Хомоље, Звижд, Ресава и Раваница са насељима и локалитетима. Пошто слични домаћи извори из времена самосталне српске државе не постоје, овај попис има изузетну важност јер је њиме приказано затечено стање становништва и територије Хомоља приликом турског освајања.

Попис насеља Хомоља 1467. године иако доста нејасан, наводи локације неколико села међу којима су се појављивали различити називи за иста села (Жабуковица – Жабукица, Тополово –Топола, Заграђе – Заграци, Извар – Изварица), што говори у прилог чињеници да је попис у то време радило више особа у различито време па отуд и овакве забуне. Жагубица спада у старија Хомољска насеља, иако се под овим именом помиње тек 1735. године. На картама Браничевског тефтера 1467. године на локацији садашње Жагубице уцртано једно од најмањих хомољских селаЈабуковица.

По народној традицији Жагубицу су основали Грбићи, који су се на ове просторе населили из равне Сјенице са породицом Стошића, одмах по пропасти српског царства на Косову. Развој Жагубице и њених насеља поузданије се може пратити од 1733. године, када је под називом Врело (највероватније синоним за Жагубицу), имала 25 домова. У то време у читавом Хомољу било је 10 села са укупно 155 домова. Расељавањем Трга, првобитног центра Хомоља, после 1735. године, Жагубица преузима улогу центра и од тада постаје главно трговачко и управно насеље ове области. Жагубица се као тржиште развија тек почетком XИX века, а 1845. године, добија прву школу у овом крају.

Статус варошице Жагубица добија 1871. године. Крајем XИX и почетком XX века Жагубица је у великој развојној експанзији. Поделом Источне Србије на округе 1896. године, Жагубица постаје управно средиште среза Хомољског, који је припадао пожаревачком округу са 17 насељених места. О брзом развоју Жагубице говоре и подаци да је 1890. године имала 2.500 становника и 500 домаћинстава, 1910. године 616 домаћинстава и 3.106 становника.

Поред трговачког и управног значаја (седиште Хомољског среза), 1922. године постаје и финансијско средиште оснивањем Хомољске банке. У периоду између два светска рата Жагубица и даље задржава своје раније функције. Највећи део становништва у то време бави се пољопривредом посебно сточарством због чега ово насеље, па и читаво Хомоље, не успева да иде у корак са осталим градовима и варошима у Источној Србији. Жагубица и Хомоље у то време доживљају стагнацију јер се у условима слабе саобраћајне повезаности налази у залеђу градског центра овог дела Србије, односно данас седишта Браничевског округа – Пожаревца.

Индустријски развој после другог светског рата заобишао је општину Жагубица па се и економска структура становништва није битније мењала у односу на прву половину двадесетог века. Успорени развој Жагубице (све до краја шесдесетих година) био је условљен одсуством индустрије и саобраћајницама са околним градовима и општинама што се неминовно одразило и утицало на све сфере живота и рада у овој општини Источне Србије.

Битније промене у развоју Жагубице забележене су од седме деценије претходног века када се догађају квалитативне промене у привредној и социјалној структури са почетним обележјима коришћења природних ресурса и њиховим стављањем у функцију развоја. Нажалост динамика развоја није омогућила да се Жагубица развије и постане економски моћнија у којој би становништво живело квалитетно, а стандард живота био на нивоу просека округа и републике.